Thursday, 27 March 2014

Dubstep

Музички га дефинише мрачно расположење, ретки проређени ритмови са нагласком на басу који пружа хармоничну и ритмичку подршку. Сви британски музички жанрови настали су из гарагезвука. ’90тих година када је јунгле правац био на врхунцу, гараге је на јунгле журкама почео да се пушта у 'цхилл' просторијама па су Дј-еви били принуђени да убрзају гараге како би га прилагодили енергичној јунгле публици. Да се убрзани темпо не би толико осећао морали су да избаце вокале из песама. Управо тај недостатак вокала попуњавали су МЦ-еви користећи гараге као матрицу за своје текстове. Тако је гараге почео да се раздваја у два правца:

4x4 гараге карактерише бас бубањ на сваком ударцу у такту (слично хоусе музици)

2степ код којег је изостављен други и четврти ударац у такту

Из 2степ-а еволуирала су два правца: гриме и дабстеп. ДЈ-еви који су у то време пуштаали 2степ користили су мрачније звукове, спорије ритмове и дубље басове што је довело до сепаратисања дабстепа и гриме-а који су раније били неразвојни. Разлика је у томе што је дабстеп инструментална музика, док гриме има брзе и агресивне реп вокале ткз „спиттинг“[1].

Што се техничког дела тиче дабстеп обухвата веома широк спектар сједињених музичких жанрова али постоје пар карактеристика које дефинишу овај нов музички правац. Дабстеп ритмови су обично сyнцопатед (сyнцопатон) што значи да су неочекивани односно да се у датој минутажи где се очекује затишје или нормалан ток ритма појављује стресан моменат и обрнуто, када је стресан бит наступа примирје или потпуна тишина. Темпо је скоро увек у опсегу од 138-142 бпм-а (беат пер минуте- мерна јединица за темпо или откуцаје срца у минути). Дабстеп ритмови не прате типичан фоур-то-тхе-флоур патерн коришћен у диско музици ’70тих и ’80тих година којег карактерише равномерно акцентован бит одсвиран на бас бубњу. Он покушава да се ослони на 'кицкдрум' базиран око првог и трећег бита (пулса) и дуже перкусије (перцуссион лоопс) које у песми стварају неку врсту тензије и исчекивања. Још једна карактеристична црта је 'басс друпс' што је назив за моменат када се перкусије смањују спуштајући песму до потпуне тишине да би се поново обновила са већим интензитетом праћена доминантним басом (што је преузето из друм & басс-а). 'Реwиндс/релоадс' је трик који се користи када је песма популарна и призната од стране публике па Дј изнова заврти исту плочу и песму пусти испочетка, на шта публика веома бурно и одобравајуће реагује. МЦ (односно вокал) није централна тачка као што је случај у гриме-у, већ минимално доприноси музици бодрећи ДЈ-а својим упадним карактеристичним узречицама и мотивишући публику универзалним порукама о миру, јединству и слози међу људ

Транс музика

Тренс (енглески изговор) или транс музика (енгл. Trance music) је врста електронске музике. Ова музика се често пушта у ноћним клубовима па се може назвати и клупском музиком.Настао је на прелазу 1980-их и 1990-их, као комбинација техно и хаус музике. Франкфурт на Мајни се често сматра местом где је рођен тренс. Сем Немачке, тренс такође потиче из других делова Европе, поготово Холандије, Белгије и Енглеске.Музику карактерише темпо од 130 до 160 bpm (енгл. beats per minute - откуцаја/удара по минути), понављајући мелодични синтисајзерски делови, нагле промене гласноће и прекиди.Рани пионири овог жанра су DJ Dag, Оливер Либ (Oliver Lieb) и Свен Фет (Sven Vath).

Неки од најзначајнијих представника тренс музике су Сајмон Посфорд (Simon Posford), Tiesto, Paul Van Dyk, Пол Оукенфолд (Paul Oakenfold), Фери Корстен (Ferry Corsten), Armin Van Buuren, Markus Šulc, Above & Beyond, Jonas Steur, Џон Ескју (John Askew), Marco V., 4 Strings, Sander Van Doorn, Смит и Плеџер (Smith & Pledger), Јохан Гилен (Johan Gielen), Celec, Ersa, Фред Бејкер (Fred Baker), Conjure One, Andain и Delerium.